Sukob nas samih sa samim sobom predstavlja i dobro opisuje asterid Iksion ( Ixion ) koji u bazi podataka asteroida nosi broj 28978. Osnova priče o Iksionu je sukob između „ono što ja jesam ili nisam“ nasuprot onome „ono što bi trebao biti ili raditi“. Još kao mlad, ali već kralj svog kraljevstva, Iksion je oženio Diju, Dionejevu kćer i pritom je obećao svom tastu veoma vredan dar. Nije ispunio svoje obećanje, pa mu je Dionej ukrao neke njegove konje kao nadoknadu. Iksion je prikrio svoj bes te je pozvao svog tasta na gozbu. Kada je nesrećni tast stigao,Iksion ga je bacio u gorući krevet sa ugljenom i drvom. Tako se naš kralj nije usudio samo da prkine krvne veze,već je postao i ubica. U Grčkoj mitologiji ovo je prvi čovek koji je prolio krv srodnika, što delom podseća na biblijsku priču o Kainu. Njegovi susedi prinčevi su odbili da učestvuju u ritualima pročišćenja nakon njegovog zlodela tako da je Iksion živeo kao odmetnik. Ali, Zevs se sažalio na Iksiona i odveo ga je na Olimp. Međutim, umesto da bude zahvalan, on je poželeo Zevsovu ženu Heru. Nakon što je prozreo Iksionove namere, Zevs je ga je prevario tako što je napravio oblak u Herinom obličju, a kralj je naseo na tu prevaru i vodio ljubav. Zbačen je sa Olimpa Zevsovom munjom. Njegova kazna je bila da se večno vrti na kolutu na Tartaru ( grčka reč za podzemni svet koji je još niže od Hada ). Realno svi mi imamo malo Iksiona u našim dušama, mentalitetu, duhu, umu… Bitno je samo da li mi želimo da osvestimo tu ideju? Ne pričam samo o porodičnim odnosima, već o generalno svim. On je mislio da je iznad zakona ljudi, čak je mislio i da je iznad bogova i samog vrhovnog boga. Zar se nekim ljudima to ne dešava? Privilegija iznad svega čak i kada poseju zlo, urade zlo, nanesu zlo… Pre takve misli, htenja, bez obzira koliko se oećali da nam je neko nešto oteo treba da znamo da naše akcije ipak imaju posledice… jednom… Tamo gde nam je u natalnoj karti ovaj asteroid, kakve aspekte gradi sa planetama i drugim bitnim natalnim tačkama dobijamo sliku gde će biti testirani naše sposobnosti da zadržimo pravu sliku drugih. Sukobi u nama će nas gurati čas na jednu, čas na drugu stranu – oprostiti ili uništiti. Pravo pitanje je „Ko na kraju najviše oseti – oprost ili uništenje?“