violetabenamor

Domovoj je u slovenskoj tradiciji mnogo više od „kućnog duha“. Smatralo se da je čuvar praga – mesta gde se spoljašnji svet susreće sa toplinom doma. Zato su naši preci prag i ognjište smatrali svetim mestima.

Prema predanju, domovoj:

voli mir, iskrenost i vredne ljude;

raduje se kada se dom održava čistim i kada u njemu ima smeha;

posebno štiti decu, starije i životinje;

ne voli grubost, stalne svađe i nepoštovanje doma.Još je zanimljivije što su mnogi verovali da je domovoj povezan sa duhovima predaka. Ne nužno kao sam predak, već kao čuvar koji nosi energiju porodične loze. Zato se u nekim krajevima govorilo da kada se useljavaš u novi dom, treba da uđeš sa dobrim mislima i blagoslovom, jer dom „pamti“ način na koji je započeo novi život u njemu.

Postoji i lepo verovanje da domovoj najlakše „govori“ kroz intuiciju:

iznenadan osećaj mira u određenom delu kuće,

snove koji donose upozorenje ili utehu,

osećaj da kuća „diše“ i da ima svoju posebnu atmosferu.

Jedan stari slovenski običaj

Uveče možeš da zapališ malu sveću i kažeš jednostavne reči:

„Čuvaru ovoga doma, ako si ovde sa dobrim namerama, neka u ovoj kući vladaju mir, zdravlje, ljubav i blagostanje. Neka svaki gost uđe sa dobrim srcem, a svaka zla namera ostane ispred praga.“

Nije potrebno ostavljati darove ako to ne osećaš. U mnogim tradicijama najvažniji „dar“ bili su poštovanje doma, zahvalnost i dobra dela.

A postoji još jedna zanimljivost. U slovenskoj simbolici zmaj i domovoj nisu neprijatelji. Zmaj je često čuvar većih sila – planina, blaga ili znanja – dok je domovoj čuvar jednog malog sveta: doma i porodice. Kao da jedan čuva veliko, a drugi ono najbliže srcu.

Postoje mnogi duhovi prirode u slovenskoj mitologiji– domovoj je samo jedan među njima. Tu su i lesovik (čuvar šume), vodjanoj (voda), polevoj (polja), bannik (kupatilo) i drugi. Zajedno čine veoma bogat i simboličan svet stare slovenske mitologije.